Mood:  smelly

...moja krila izgubila su moci davno kada je nestao moj put ka raju...njihov sjaj odnela je  tuga, jad i bol...samoca zavladala je mojim telom, samoca i mrznja prema svemu sto je lepo...dugo sam bila senka nekih drugih ljudi.....ziva...ali zivela nisam...sa sobom sam nosila sav otrov zmajevog gnezda, sve brezine suze zaborava, sve crne marame sa tudjih grobova, a iz mene je sve bilo otgnuto...Moja snaga, osmeh, volja, nestali su....

 

...pochela sam da se krijem od tudjih pogleda, izlazak sunca mi je bio podsetnik da stavim masku na  lice... masku koja je prekrivala moja razocharenja... gazila sam sve što mi se pod nogom našlo....veliko i malo nije mi bilo bitno....nedostizzna,hladna, ravnodušna sa oruzzjem u ruci koje drugi nevide ali osecaju...i maska je srasla i moj nekadašnji nevini pogled, izgled zauvek je izgubljen....noc je bila ta koja me je jachala...sa djavolima sam pakt potpisala dok i sama djavo nisam postala...sudila sam krivima i naplacivala njihov greh...

 

Surova....realna...sama...ja i moj svet u koji sam odlazila kada je svaka sicušna kretala bez pozdrava i pitanja iz oka na pod da padne...odlazila sam da bi sakrila i ono malo chovekoljublja što imam u sebi...i vracala se u ovozemaljsko još jacha, hladnija...u  svoj kutak sam oldlazila sve redje...a vec dugo nisam bila...

 

.....a onda kada sam bila najjacha...kada su se moje srce zaledilo...kada sam osecanja drzzala pod kontrolom sva..kada nije za mene bilo nedostizznosti...pojavio si se ti...mali zeka koji se borio protiv hladnoce...koji se bori i dan danas....ruzzama si me dochekivao...poljupcima budio..nocima mazio i pokrivao....ispunjavao moje davno sanjane sne...podsecao me na nešto što sam bila nekad...

...uvukla sam te u lavirint...na kraju kojeg su te chekale svece,vino,ja...secaš se...izgovorio si: ‚‚pogledaj mesec...‚‚ i naše usne su se spojile....kao predskazanje...na Kalemegdanu...svecice..cebe..jastuci...vino...ti i ja...

...dvoumila sam se....ali ipak predala poljupcima, strastima...topila se u tvojim rukama, ostavljajuci trag na svakom delu tvoga tela,obelezzavajuci te...a u meni borile su se dve osobe, jedna u chijim je rukama sva kontrola i druga koju je vreme otgnulo, htela je da se vrati na tron...i još uvek se bore kada si tu...a kada te zzivot odnese hladnoca ostaje....

....prvi put kada si pocheo da se maziš o moje grudi ... uplašila sam se ... dok mi nešto nije šapnilo ZAGLI GA...

 S tobom sve što je nemoguce postaje moguce........a sve što je moguce nemoguce...sve što je jednostavno komplikovano i sve što je komplikovano jednostavno...nepricham mnogo...neverujem rechima i usnama iz kojih mogu da izacu najsladje lazzi ovoga sveta....verujem u dela...a tvojim delima nikada kraja..obasippaš me ruzzama...i kada si najumorniji dochekuješ me sa vecherom na stolu, svecicama i rukama koje mi pruzzaju nezznost...masazzama opustas moje telo,  smehom moj um..........za to mili moj nepostoje rechi hvala...suviše su skromne da bi se izgovorile........

uz tebe pochela sam ponovo da sanjam i osecam...pochela sam da brinem i da se nadam...borim se i protiv sebe i protiv tebe...pokušavam da otopim dugo zaledjivanu dušu....i da obrišem tvoju prošlost i muke nanesene ti...

 

 

Vladimire andjeo sam bila,slomili su mi krila,dušu napunili zzeljom da se svetim za svaku mrvu boli...uspecu i djavolu iz ruku da se trgnem i krila da vratim...ovo zaledjeno srce umelo je da voli i volece opet......muke da skratim i da nikam više nepatim..uspecu o znam...ali neznam da li ceš i dalje biti tu uz mene......

 

 

                                             z59v28 tvoj5 B9B5